Je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih i naj­i­zvo­đe­ni­jih re­gi­o­nal­nih mu­zi­ča­ra Bo­ris Nov­ko­vić svo­jim obo­ža­va­o­ci­ma ne­dav­no je pri­re­dio još jed­no iz­ne­na­đe­nje pred­sta­viv­ši im pre­mi­jer­no pje­smu „Re­ci mi ” sa no­vog al­bu­ma. Ka­ko je i sam re­kao ri­ječ je o naj­vje­ro­do­stoj­ni­joj pje­smi, ko­ja naj­vi­še odi­še sta­rim zvu­kom, te je i ču­vao za pri­li­ku ka­da al­bum pro­bi­je led. O no­voj pje­smi, ak­tu­el­no­sti­ma i kon­cer­ti­ma Bo­ris pri­ča u raz­go­vo­ru za Ra­dio D.
Re­ci­te nam ne­što vi­še o pje­smu „Re­ci mi” ko­ju ste ne­dav­no pre­mi­jer­no pred­sta­vi­li.
- Du­go smo bi­li u di­le­mi da li ići sa ne­čim što je mo­žda na ne­ki na­čin dru­ga­či­je od ne­kog mog stan­drad­nog iz­ra­za, me­đu­tim od­lu­čio sam se baš za ovu pje­smu jer mi­slim da bi se ne­ka­ko mo­gla na­ći na mom re­per­to­a­ru i sa jed­nim po­ve­ćim vre­men­skim raz­ma­kom. Upra­vo je to raz­log i ci­je­log mog po­sto­ja­nja od­no­sno mo­je mu­zi­ke kao ta­kve da su to ne­ke pje­sme ko­je kroz je­dan du­ži vre­men­ski pe­ri­od i kad „od­sto­je” one za­pra­vo po­sta­nu na ne­ki na­čin još i dra­že i ne­ma­ju svoj rok tra­ja­nja. Mi­sli­li smo da bi baš ova pje­sma mo­gla pre­ži­vje­ti na du­že sta­ze.
Ko je autor pje­sme?
- Mu­zi­ku sam pot­pi­sao ja, a na tek­stu su ra­di­li dvo­jac tan­dem Bu­ljan-Ko­va­če­vić. Me­ni se svi­dio tekst jer go­vo­ri o tom ne­ka­kvom ne­kal­ku­li­sa­nju ka­da je lju­bav u pi­ta­nju. Ba­ci­ti sve kar­te na sto i za­i­gra­ti sa­mo na je­dan broj na ru­le­tu, to je to, pa bez ob­zi­ra na po­bje­du ili na po­raz, da­ti sve od se­be. Po me­ni je to ne­ka vo­di­lja tek­sta i osnov­na po­en­ta ci­je­le pje­sme.
Ho­će­te li mo­žda ura­di­ti i spot za nju?
- Što se ti­če spo­ta vi­dje­će­mo, ma­lo smo u sti­sci sa vre­me­nom, jer pri­pre­mam ve­li­ki kon­cert 8. ma­ja ov­dje u Za­gre­bu, i za ko­ji se na­dam da će pre­ra­sti u jed­nu ši­ru tur­ne­ju pod na­zi­vom „Naj­ljep­še lju­bav­ne pje­sme”. Ra­di­mo to uz po­moć za­gre­bač­ke fil­har­mo­ni­je, je­dan do­ži­vljaj gdje će 40 mu­zi­ča­ra bi­ti na stej­džu gdje će­mo te pje­sme obo­ja­ti u no­vo ru­ho i mi­slim da će­mo tim ba­la­da­ma da­ti još bo­lju i ljep­šu sli­ku. Mo­žda će se uka­za­ti i pri­li­ka da sni­mi­mo spot ma­da sam ja sam po se­bi naj­sreć­ni­ji kad pje­sma ne­ma svoj vi­zu­el­ni iden­ti­tet jer ne­ka­ko ona osta­ne sva­kom na ma­štu. Uvi­jek je ljep­še ono što si sam za­mi­slio u svo­joj gla­vi.
Iza­šao je film „Bi­će­mo pr­va­ci svi­je­ta” u kom se go­vo­ri o ta­da­šnjoj re­pre­zen­ta­ci­ji Ju­go­sla­vi­je u ko­šar­ci ko­ja je po­bi­je­di­la ču­ve­nu Ame­ri­ku. Film je u svim ju­go­no­stal­gi­ča­ri­ma pro­bu­dio ne­ka osje­ća­nja, je­ste li Vi ju­go­no­stal­gič­ni, i da li ste od­gle­da­li film?
- Čuo sam za taj film i stvar­no bih ga vo­lio po­gle­da­ti. Ge­ne­ral­no je tu bi­lo pu­no li­je­pih sje­ća­nja, i sjaj­nih uspje­ha to­li­ko ta­len­to­va­nog svi­je­ta na ta­ko ma­lom pro­sto­ru. Svi smo u ne­če­mu do­bri i po­go­to­vo kad se to spo­ji­lo on­da smo stvar­no bi­li ve­le si­la kao u toj ko­šar­ci. Ni­je vi­še stvar ni u tom pre­fik­su Ju­go, to je je­dan na­čin ži­vo­ta ko­ji je bio pu­no bez­bi­žni­ji, ko­ji ni­je bio op­te­re­ćen da­na­šnjim fi­nan­si­ja­ma. Ima­li smo pu­no vi­še vre­me­na za svo­je naj­bli­že, pri­ja­te­lje, za ne­ke te­me ko­je su pu­no dra­go­cje­ni­je.
Šta je ono što mo­že­mo oče­ki­va­ti od Vas u na­red­nom pe­ri­o­du?
- Naj­vi­še sam se uže­lio kon­cer­ta i lajv na­stu­pa. Al­bum sam ra­dio dvi­je go­di­ne i iz­nje­dri­li smo na nje­mu jed­no 15 no­vih pje­sa­ma. Če­ti­ri smo pro­mo­vi­sa­li, na­dam se da će­mo još par njih. Mi ko­ji pi­še­mo pje­sme ako to ra­di­mo iz sr­ca on­da za­i­sta ni­je te­ško na­pra­vi­ti pje­smu, e sad ona pje­sma ko­ja je vječ­na i ve­li­ka ne za­vi­si smao od tvog ta­len­ta. Ima tu spo­ja sa zvi­je­zda­ma, sa sve­mi­rom i onim što se zo­ve sud­bi­na, a na to ne mo­že­mo uti­ca­ti .
A.Š.

Knez je iskren mu­zi­čar

Tre­nut­no su ak­tu­el­na de­ša­va­nja ve­za­na za Euro­son g, da li pra­ti­te i ka­kav pla­sman pred­vi­đa­te Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri?
- Kne­za lič­no po­zna­jem i ja­ko mi je drag. On je čo­vjek ko­ji je ci­je­li ži­vot ulo­žio iskre­no u mu­zi­ku i ko­ji to ra­di iz is­kre­nih po­bu­da, on je iskren mu­zi­čar. Pje­sme ni­sam na­ža­lost čuo ali svi­ma že­lim sre­ću i da se što bo­lje pla­si­ra­ju. Ja sam uvi­jek bio za Euro­snong i sma­tram da je to do­bra pro­mo­ci­ja za sva­ku po­je­di­nač­nu ze­mlju i da to mo­že bi­ti sa­mo do­bro.